Dan 1. St.Centrala (Beograd, Dorćol) - St. Banovci
- Stajanje i sidrenje za kupanje kod Vojnih bašta
- Brzina cca 5-6 kmh; Dan sunčan i topao
Dunav je bio jak i mutan a plovidba isključivo uz obalu na 3-4 m dubine. Palo je osveženja na Vojnim baštama gde dubina opet nije bila idealna za kupanje a Dunav je nosio dobrano. Plovidba s decom je bila relativno mirna. U Banovcima smo pristali na marinu kod Nene i Peđe (istoimena riblja kafana). Gaz nam je diktirao gde možemo da pristanemo a uz plitke, otvorene obale to su uglavnom bili pontoni. Omogućili su nam vez na špicu pontona (nizvodno) uz bacanje zadnjeg sidra. Veče smo proveli sa prijateljima koji imaju kuću, tik uz obalu i nakon par pića otišli da spavamo na brod.
Dan 2. St. Banovci - Belegiške ade
- Brzina 5-6 kmh; Dan sunčan i topao
Pri polasku iz marine, nisam mogao da podignem danforta sa zadnjeg veza. Nešto ga je žestoko držalo dole na oko 2,5 metra. Žena i ja na sve muke pokušavali smo da ga izvučemo al džabe. Onda je krenulo zaranjanje u mutno Dunavo, malo ja malo ona. Skontali smo da se uplelo u sajlu koja drži ceo ponton od marine i ko zna šta još. Odnekud se stvorio čikica koji održava marinu i odmah znao o čemu se radi. Odvezao je sajlu od pontona i rešio problem izvlačeći je iz sidra našeg ali i njihovog. Pomislih, dobro je, neću morati da sečem kanap i ostavljam sidro već drugog dana plovidbe. Takođe, dobro je imati onaj mali mačak - pauk sa sobom za ove stvari. Na Belegiškim adama je pao Dunav tako da smo se jedva uvalili na Veliko ostrvo spolja, na dubinu od oko 1m na krmi (kritično s obzirom da je Dunav padao). Blato, kravice, opštenarodno veselje jer je bio Ilindan dočekali su nas tamo. Odabrali smo kupanje u rukavcu uz besprekornu peščanu obalu koja gleda da belegiški lesni odsek. Deca su uživala. Ostrvo se uveče ispraznilo i ostali smo sami. Zapalili vatru, sa krdom teladi sačekali izlazak meseca koji je bio kao planeta velik.
Dan 3. Belegiške ade - St. Slankamen
- Brzina 5 kmh; sunčano i sa udarima košave
Dunav nas je ljuljuškao celu noć. Košava se pojačala kad smo trebali da isplovimo. Uveliko smo bili zariveni u mulj a na obalu su nas nabijali talasi koje ja pravila košava jačine oko 9m/s. To je otežalo isplovljavanje pa smo morali malo na gurku. Plovidba, iako gurani u krmu od košave, bila je naporna. Brzina Dunava je izrazita kod ušća Tise i ostrva pre Slankamena. Teško smo dostizali i 5kmh uz samu obalu. Međutim, kod Surdučke ade prelazila je 7kmh na istim obrtajima. Stara holandska utvara i đunta odavala je utisak parne lokomotive a zvuk dizelke se gubio čim bi se ispeo na palubu da odmorim dok me žena menja u vožnji. Uz Slankamen smo ušli na osnovu uputstava Duleta oko zaobilaženja tamošnjeg napera i prolaska pored ostrva. Dubina u tom trenutku nam je bila knap na nekim mestima tog koridora - 1,2m). Primiše nas u marini veoma ljubazno. Dule nas je upoznao sa tamošnjom ekipom i ukratko ispričao istorijat marine. Popodne smo posetili plažu, Aqumincum (tvrđavu), marinu Mika Alas, Zagrad i navratili u kafanicu na večeru. Mesto je vanredno mirno i nije ni čudo što je predmet kupaca vikendica i parcela za iste. U St. Slankamenu smo proveli i sledeći dan isčekujući lepše vreme za plovidbu s obzirom da su najavili nevreme toga dana što se i desilo. Posetili smo dve crkve i upoznali par meštana koji su nam ispričali dosta o istoriji naselja. Celu noć je pljuštala kiša a probudilo nas je mirno jutro i miris vlage u vazduhu.
Dan 5. St. Slankamen - Titel
- brzina 6,5-8 kmh; kiša i oblačno
Nije mi se nigde išlo ali mi se nije ni ostajalo u St. Slankamenu. Prosto kao da smo potrošili to mestašce sa decom i treba da idemo dalje. Natankao sam vodu, isključio 220v struju i vratio pune akumulatore u pogon. Krenusmo po kišici i mirnom vremenu iz Dunava u Tisu. Tisa - mistična reka. Već posle prvog kilometra bio sam oduševljen mirnoćom koju je odavala. Šume, pecaroši, zelena boja i dubina znatna. Pored toga, davala mi je 2kmh veću brzinu nego Dunav pa smo do Titela stigli za samo 45 minuta plovidbe. Usput prođosmo pored obale Knićanina pa se setih Neleta i priče. Pristali smo i svezali se uz neki napušteni ponton na oko 100m nizvodno od plaže. Kakva sreća - pomislih. Tog dana, navratili su moji - baba i deda da nam upriliče plovidbu, vide unuke i povedu nas na ručak. Kišovit dan ionako nije bio ni za šta osim za razvlačenje masnog šarana u restoranu. Otišli smo na Malu Čardu i razbili se od klope. Vrhunska čarda sa ljubaznim osobljem, normalnim cenama i lepim porcijama. Veče smo proveli tumarajući po varoši, obaveznom svraćanju u kinesku radnju za razne gluposti i kafe na centralnom trgu. Sledeći dan smo takođe proveli u Titelu, na kupanju i obilazeći druge delove grada sa decom. Ta mala varoš nam se baš uvukla pod kožu. Nije nam se davalo da krećemo dalje ali ipak jesmo sledećeg dana.
Dan 7. Titel - Žabaljski most / Kamp "Tisa"
- Brzina: 7-8 kmh; sunčano, sparno sa epizodom nevremena i pljuska
Krenuli smo standardno sporo uz buđenje, kaficu i razvlačenje. Otišao do pumpe koja je odmah do keja (najbolje mesto za pumpu na celoj Tisi verovatno), sipao 20 litara dizela i vratio na brod. Pozdravili smo se s Titelom i baš kad sam hteo da upalim motor - cvrc! Neće. Znao sam da je nešto s vazduhom i ozračivanjem pa sam prionuo na posao, video da mi jedno crevce između dizni prska po malo goriva. Zategao, stavio novu šelnicu. Pa opet ozračio i op - op op op krk upalismo lepo. Da napomenem da smo usput trošili oko 2litra dizela na sat i oko 1 litar ulja na 8 sati plovidbe. Trebalo je preploviti 28 km. Kod Mošorina nas je uhvatilo navreme i pljusak. No, Ukletom to nije smetalo. Osim što sam morao da spustim ciradu i vozim u poluzagušljivom kokpitu, osveženje nije mnogo smetalo. Deca su spavala a talasići ljuškali. Stigli smo posle 3 ipo sata plovidbe na odredište i pokušavali da nađemo vez sličan prethodnom. Posle jednog neuspešnog pokušaja, gde nas je privatnik Elmer Davež ljubazno zamolio da se odvežemo s njegovog pontona na koji će tek sutra neko pristati, zarili smo se u blato pored samog kupališta gde je već bilo nekoliko kabinaša. Ljubazno nas je posavetovao meštanin da tu nema ništa strašno a da blato može biti čak i lekovito --- mož misliti. Odma je palo kupanje skakanje i pivce do kasno u veče sa Grbom, koji je takođe plovio sa porodicom iz Novog Sada ka N. Bečeju i kanalima.
#
#
#
#
Otvaraju se vrata i plovimo dalje u zeleni raj kao u neki novi svet. Iza prevodnice, masa čamaca, ljudi uživaju ko u nekoj viktorijanskoj engleskoj (il je mene pukao utisak). Pijuckaju na čamcima, izbacili po nogicu da lade, klate se i pozdravljaju nas motreći na neobičnu zastavu Tajlanda koju sam okačio na pramac. Nas u N.Bečeju dočekuju pored jednog od splavova vezanih uz kej. Još ranije smo sa prijateljem čiji je splav dogovorili dolazak tako da nas je oskolilo to što imamo kod koga da pristanemo. Inače u N. Bečeju ima neka nova marina na koju se nailazi prvo pri dolasku u grad. Drugar Grba koga smo upoznali dan ranije uspeo je tamo da nađe vez i dogovori se bez problema. Na toj gradskoj strani, nije pametno sidriti se jer je dno popločano betonskim gromadama. Kanap od broda svezuje Darko - lokalna legenda od svojih 35-36 godina, otac 3 - 4 dece sa svoje 3 žene--dosada. Odma pada ladan jelen i kratko opoznavanje uz opasku da na je danas subota i da će sve tresti naveče od muzike po keju. Krenuli smo u panoramsku šetnju kejom pa onda i gradom. Grad lep, ukrašen, uređen i spreman da dočeka groznicu subotnje večeri. Mnogo mladih ljudi, dece, derani s besnim autima puštaju muziku glasno po keju. Naletesmo i na jednu svirku - ko poručeno. Od plovidbe, i alkoholom i cedevitom sastrugani potražismo dobru picu. Lokalci su nam odma dali dobru smernicu i završili smo kod Heisenberga (onaj lik iz Breaking Bad serije). Pica fantazija stvarno - ukusna i velika ko točak od kočije. Siti ko prasići, vratili smo se na brod i zaspali..al ne zadugo. Odenkud ide komšija Darko, sa ekipom, zvecka gajba jelenka. Pale se zvučnici na njegovom splavu do našeg brodića - serija Mitra Mirića, red Zvonka Bogdana pa onda ruski klasici pa neki pank - majko moja nije bilo spavanja do 3 ujutru 
Al opet to zadirkivanje na onom vojvođanskom naglasku bilo je sa dozom pažnje nekako. I sledeći dan smo proveli u N.Bečeju. Malo kupanje, malo morski doručak, malo odmor i šetnja pa onda na ručak u čardu pored keja. Nakon toga jedna šetnja i kafa uz sladoled sa teta Anđelkom koja nas je ljubazno ugostila pored svog splava.
