Ova nautika je čudo, i da zbližava ljude sličnih afiniteta, istih pogleda na život, svet oko nas. je jedan od najvažnijih aspekata njenog postojanja. Mnoge dobre ljude sam upoznao kroz nautiku, što peko foruma, što direktno na reci ili pored nje. Jednog istinskog zaljubljenika u nautiku i reku sam upoznao prvo virtuelno preko ovog našeg foruma, i hvala Urošu što je formirao ovaj forum, a danas sam imao zadovoljstvo da upoznam Nebojšu-Neleta sa foruma i licem u lice. Pošto je kiša toliko dosadna ovih dana i ne može se ploviti, Nele me je pozvao da prošetam do njega u Knićanin. Nije me morao dugo nagovarati, nije to daleko 45 minuta vožnje, upalim auto i za čas stignem do njega. Prvo što sam ugledao je prelep brod na prikolici ispred njegove kuće.
Krenem prema kapiji kad čujem neki žamor iz pravca broda. Nele se izvlači ispod cerade. Odmah sam skapirao da smo slični, jer gde bi čovek drugo bio nego kao i ja dok mi je Cranchi bio u dvorištu, pa na čamcu naravno. Nije mi trebalo puno da se i ja popnem u kokpit broda, kad tamo Neletov komšija majstor Marin, vrsni poznavalac brodova i instalacija na njemu. Oči su mi zaiskrili kad sam video koliko kablova pripremljenih za ugradnju, odmah sam video da ima tu i viška kablova (Uroš i Zveki znaju da su mi fetiš višak kablovi
) Šalim se normalno Marin je upravo završavao povezivanje nekih potrošaća, ali kako je kiša baš lila radovi su odloženi za sutra pošto bi trebalo da bude lepše vreme. Marin ode a Nele kaže ajmo u kuću da se malo ugrejemo. Goca Neletova supruga nam je odmah zakuvala čaj koji nas je baš lepo okrepio i ugrejao. Reč po reč, a o čemu drugom nego o nautici, vreme je letelo. Druženje je nastavljeno u Čardi Titelskoj, relepom restoranu na obali Tise.
Veme je prošlo za čas, jedan baš kvalitetno proveden dan. Ko kaže da i kiša ponekada ne može biti dobra. Jedno virtuelno poznanstvo, se pretvara u pravo prijatelstvo. To je reka, nautika, dobra energija samo spaja slične ljude, nikako ne razdvaja. E da, da ne zaboravim da sam iskoristio odlazak u Titel da obidjem Laciku, vlasnika firme Pešti Plast koji mi je izgradio novu nadkabinu. I tu smo proveli pola sata u prijatnom ćaskanu, razgledanju Lacijevih radova, upravo restaurira par čamaca. Uvek se u dobroj radionici može nešto naučiti ili lepog videti. Obišli smo još jednog čoveka, Neletovog prijatelja majstor Pecu, koji je koliko sam video čovek multipraktik, automehaničar, autolimar, farbar, varioc, plastičar. U radionici nekoliko auta i ogroman brod, ne znam koji je model, u toku je sredjivanje.
Nele tebi i tvojoj Goci hvala na gostoprimstvu, jedva čekam da se vratite iz Pariza i da bude prilike da zajedno zaplovimo našim ladjama i uživamo na reci.
