Dunavske Staze

A iseći na postojećem staklu rupu pa ubaciti u njega prozor koji se otvara?
Nisam tačno siguran kako se to radi, ali to bi možda isključilo zamenu prozora koji sigurno neće biti gabarita kao postojeći, a koji je prilagođen linijama broda... Nekako mislim da šta god bi se naknadno budžilo da bi bilo ružno...

Iz onoga sto sam saznao od majstora, ako je staklo kaljeno, nema vise naknadnog ni secenja ni busenja jer momentalno puca.

Ako se Nevena odluci za takvu neku varijantu, proveriti prvo koje je staklo u pitanju.

Mislim, ako je i kaljeno, moglo bi se promenuti u obično staklo koje može da se seče i brusi, ili čak u pleksi, i tu bi eventualno moglo da se ugradi ono klizno, iako mislim da bi to bio ružan prizor. Bojim se da bi ličilo na totalnu budžotinu.

Nije mi ideja bila da budžimo već da pronađem neki dobar mehanizam pa da nađemo nekoga da nam napravi slično.
Dogodine ćemo verovatno izvlačiti Eon na obalu zbog farbanja pa dotle treba napraviti spisak radova i smisliti kako da ih izvedemo.
Ako neko ima na svom brodu ili u marini klizni prozor, bilo bi super da ga slika, da bi prikupili što više ideja kako da to najjednostavnije izvedemo.

Što se tiče Renoa 4, videla sam po sajtovima da su prozori postavljeni pomoću kedera kroz koje može da klizi prozor. Sad po parkinzima jurimo neki Reno 4 da vidimo kako je to uživo izvedeno

Ili ovako:

Pored svih radova koje sam u proteklom periodu odradio na novom brodu (a bilo ih je zaista mnogo), na red je došao da se sredi i srednji prozor od spavaće kabine koji je prokišnjavao. Čim grune kiša, a ja spavam u brodu, počne da mi kaplje po glavi, što baš nije bilo prijatno. Osim što je prokišnjavao, pleksiglas je bio poddimenzionisan, i tu sam u 2 navrata imao slično iskustvo kao Nevena, tj. skoro sam upao u brod dok sam ga tankovao na pramcu, i nehotično se malo naslonio na prozor. E, tu je pala odluka o zameni pleksiglasa. Bilo je samo pitanje šta staviti? Da li ostati pri pleksiglasu u keder gumi, ili uzeti laminirano staklo (Panplex) i zalepiti na metal. Pala je odluka na ovu drugu varijantu sa panplexom. Skinuo sam prozor sa šarki, odneo kući u radionicu, i posle farbanja metalnog rama prozora zalepio sam staklo. Toliko mi se svidelo, da sam pomislio da bih baš mogao da promenim i prednja dva vetrobranska prozora u nadkabini koja su takođe od pleksija. Iako nisu bila jako matirana, primetio sam da je ono staklo na spavaćoj kabini znatno prozirnije od ovih od pleksiglasa. Kupio sam još lepka i prajmera, napravio šablon od debljeg kartona i odneo kod staklara da mi iseče i ova dva prozora za nadkabinu. Rezultat je bio vrhunski. Pleksi ni u kom pogledu ne može da se meri sa panpleksom. Dobio sam maksimalnu prozirnost, i eliminisao kedere koji su potencijalna slaba tačka po pitanju prokišnjavanja, a teško i da će neko da upadne u brod ako se nasloni na prozor. Kada sam ugradio ova dva, da kažemo vetrobranska prozora, tek tada sam uvideo koliko su mi i bočni prozori nadkabine neprozirni u odnosu na ove nove, i tu naravno odmah kupujem još lepka i prajmera, pravim šablone i poručujem još dva bočna prozora, koje sam prošle nedelje i ugradio.
Ono što je nedostatak cele ove procedure sa lepljenjem stakla je što sam učeći u hodu kako se to radi, usvinjio pola broda, a i sebe dok sam polepio sva ova stakla. Sada sam izučio i ovu školu, pa ako budem jednom rešio da promenim još koji prozor, tada ću znati redosled radova koji je u stvari jako bitan ako čovek posle neće da riba, žulja, grebe i struže ono što je usvinjio.
Cenovno gledano, panplex sam nabavio za 7.500 din/m2 sa sečenjem i brušenjem. Meni se itekako isplatilo, jer sam nadam se rešio problem prozora za jako dugo vreme.

Svaka čast, pametna odluka

I moje iskustvo kaže da je staklo najbolje rešenje. Ja sam na Rivieri koristio kedere zato što sam imao većinu stakala, pa mi se nije isplatilo da radim sve ispočetka. Ona stakla koja sam morao da pravim, pravljena su od kaljenog stakla i cena je takođe bila pristojna. Međutim, ništa to ne bi dihtovalo da nisam popunio spojeve stakla i kedera silikonom...sad je srećom sve 100% otporno na kišu, ali ne znam do kad će.

S obzirom da sam apsolvirao montažu prozora sa kederima, zanima me i ovaj postupak lepljenja stakala pa bi nam dobro došlo neko detaljnije uputstvo oko lepljenja i redosleda radnji, nekad, kad budeš u prilici

U principu, vrlo je jednostavno, ali treba znati par sitnica na koje i ne pomisliš dok jednom ili dva puta ne odradiš ceo proces.
Prvo i osnovno, treba napraviti šablon. Kao što gorije pisah, pravio sam ga od debljeg kartona, na osnovu kojeg će staklar izrezati staklo. Novi prozor (i šablon) treba planirati tako da ukoliko se ima mesta bude veći od otvora, i ima preklapanje od recimo 20-30mm. Sledeći korak je da se izvadi stari prozor, pa se novi nasloni na otvor. Tu su potrebna dva čoveka. Jedan sa markerom obcrta konture prozora na telo broda, a drugi sa unutrašnje strane na staklo obcrta konture otvora. Posle ovoga se kreće sa nanošenjem prajmera na unutrašnju stranu stakla do obeleške, kao i na brod oko otvora do obeleške. Prajmer je neka crna tečnost koja služi da lepak bolje uhvati, ali i da mu da onu lepu crnu konturu sakrivajući lepak, i nikako se ne nanosi četkom (i to sam naučio na svom primeru) nego specijalnom malom plišanom kuglicom baš za te svrhe.
Kada se prajmer osuši (recimo posle 15-ak minuta), spoljne konture prajmera barem sa spoljne strane, a nije naodmet ni sa unutrašnje strane na staklo oblepiti krep trakom. Ovaj redosled je bitan, da se tačno vidi granica između krep trake i prajmera, jer će prilikom stavljanja, staklo moći da se pozicionira na ovu jasnu konturu. Ukoliko prvo zalepimo traku, pa onda razmažemo prajmer, i damo mu ga i preko trake, tada se neće lepo i precizno videti tačna pozicija prozora.
Sledeći korak je nanošenje lepka, koji je sličan silikonu, i nalazi se u istoj takvoj tubi, samo je dosta gušći, pa je potreban malo ozbiljniji silikonski poštolj, jer treba muški stiskati. Mislim da je svejedno da li lepak nanosimo na staklo ili na telo broda oko otvora, iako mi je ova druga varijanta logičnija. Staklo se zatim prisloni na mesto vodeći računa da se pozicionira po obeleženim konturama. Treba ga što bolje stisnuti na lepak da se dobro zalepi, i već tada taj gusti lepak toliko dobro drži staklo, da ni u potpuno vertikalnom položaju neće trebati nikakvi podupirači da se staklo podupre dok lepak ne stegne. Od prvog momenta drži, k'o smrt za babu.
Na kraju se lepak nanese i po ivicama stakla i sa špaklom se nagura u međuprostor između stakla i metala tj. plastike ako je brod plastičan. Vrlo je bitno da se krep traka odmah zatim ukloni, jer ako se taj razmazani lepak osuši preko trake, biće jeda oko skidanja trake, koja će da se cepa na sve strane. Ne pitajte me odakle ovo znam...
Ovo je neko moje iskustvo, i verovatno da bi neko ko se time učestalo bavi nešto drugačije odradio, ali se iskreno nadam da sam sa ovim svojim iskustvom uspeo da nekom pomognem, i eventualno olakšam posao oko lepljenja stakla.

Tako je i meni majstor Željko radio na Polarisu. Znate već da sam pravio novu nadkabinu sa većim prozorima i krovom do krme. Svuda stavljeno kaljeno staklo.

Jedino nisam siguran koliko je primer UV otporan, i sa kojim si lepokom radio.
Zato auto stakla imaju onu štraftu okolo koja je UV otporna i štiti primer i lepak od sunca...